Удаја Маре, кћери сердара Јурковића 0001    Откада је постала Крајина, 0002    Горе турска, а доли каурска, 0003    Није љепша порасла дјевојка, 0004    Што је Мара Јурковић сердара! 0005    А како је л’јепа и пристала, 0006    Мамила би по небу облаке, 0007    Камо л’ не би по земљи јунаке. 0008    Да се маши бору за гранчице, 0009    Све би гране бору повенуле, 0010    Камо л’ не би срце у јунаку. 0011    О, како је л’јепа и пристала: 0012    Два су ока два драга камена, 0013    Два образа два ђула румена; 0014    Чело јој је сјајна мјесечина, 0015    Бјеље јој је лице од артије. 0016    На њу јесу просци навалили. 0017    Просци просе на све четри стране: 0018    С мора јесу два млада морнара, 0019    Од Цетине Шарац Мамут-ага, 0020    Од Задварја Борчићу Алија, 0021    А од Задра бане Задранине, 0022    А од Скопља два млада Копчића, 0023    Од Босне су два млада везира, 0024    Из Котара Смиљанић сердаре, 0025    Из горице Томић Миовиле, 0026    Из Мостара Јаребица Мујо. 0027    Ал се Мара ником не обећа. 0028    Кад то види Јурковић сердаре, 0029    Својој кћери Мари говорио: 0030    „Ој ти душо, Маре, кћери моја, 0031    Што си л’јепа, да си, кћери, сл’јепа! 0032    Мени твоји просци додијаше: 0033    Што год љето донесе ми жита, 0034    Све просачки коњи позобаше, 0035    А јунаци вино и ракију. 0036    Већ се удај, драга кћери моја, 0037    Ти се удај, за кога ти драго! 0038    Ако ли се ти удати не ћеш, 0039    Ево теби тврду вјеру дајем, 0040    Саковат ћу кочију од злата, 0041    На њу хоћу тебе поставити 0042    И уз тебе три товара блага. 0043    Хоћу сјести тебе у кочију 0044    И све рухо на те поставити; 0045    Писат хоћу књиге на све стране, 0046    Нек доходе млађани јунаци 0047    У недјељу, која прва дође, 0048    Нек се скупе на поље широко, 0049    Нека буде трка од јунака, 0050    Од јунака и од добрих коња. 0051    Међу њима, тко најбржи буде, 0052    Нек те води, драга кћери моја, 0053    И нек вози од злата кочију!” 0054    Кад је Мара р’јечи разумила, 0055    Иде она у ложницу своју, 0056    Пак узимље дивит и артије, 0057    Тер написа књигу на кољену. 0058    А када је књигу написала, 0059    Она нађе момка књигоносца 0060    И даје му три жута цекина, 0061    Да однесе књигу у Котаре 0062    А до куле Смиљанић сердара. 0063    Кад се момче књиге добавило, 0064    Ободе се ногом у стражњицу, 0065    Пак одскака низ то поље равно. 0066    Момче скаче од ст’јене до ст’јене 0067    Кано соко од гране до гране; 0068    Скаче момче од буса до буса 0069    Кано риба од вира до вира, 0070    Док долети у Котаре равне 0071    Б’јелој кули Смиљанић сердара. 0072    Код куле је њега находио, 0073    Тер му даје књигу шаровиту. 0074    Књигу прима Смиљанић сердаре. 0075    Књигу прима и одма је штије, 0076    Књигу штије и на њу се смије. 0077    Мисли јунак, да нитко не гледа, 0078    Ал га гледа сека Анђелија, 0079    Пак је свому брату говорила: 0080    „Откле теби ситна књига дође? 0081    Није л’, брате, од каква јунака, 0082    Који мене у тебе запроси?” 0083    Али братац секи одговара: 0084    „Није ово књига од јунака, 0085    Већ дјевојке, Јурковића Маре, 0086    А од моје младе заручнице; 0087    Од ње мени ситна књига дође, 0088    Да сакупим кићене сватове, 0089    Па да идем у прву недјељу, 0090    Свате водим, колико ми драго.” 0091    Вр’јеме мало, задуго не било, 0092    Кад видио Смиљанић сердаре, 0093    Намах пише листак ситне књиге, 0094    Тер ју шаље к Сењу, б’јелу граду, 0095    Свому побри Сењанин Ивану. 0096    У књизи га л’јепо поздрављаше: 0097    „Мој побрица, Сењанин Иване, 0098    У недјељу, која прва дође, 0099    Дођи, побро, к мени на весеље 0100    И доведи до триста сватова, 0101    Све Сењана, млађаних јунака!” 0102    Ову шаље, другу написује, 0103    Тер ју шаље до Карловца града 0104    Свому побри, бану од Карловца: 0105    „Мој побрица, бане од Карловца, 0106    Дођи, побро, к мени на весеље 0107    У недјељу, која прва дође, 0108    И поведи до триста сватова 0109    Карловчана, млађаних јунака!” 0110    Ову шаље, трећу написује, 0111    Опрема је у турску Крајину 0112    До Гламоча, града бијелога, 0113    Свому побри Гламоч-Мухамеду: 0114    „Дођи, побро, к мени на весеље 0115    У недјељу, која прва дође; 0116    Поведи ми до триста сватова, 0117    Гламочана, млађаних Турака!” 0118    Кад је б’јеле књиге расписао, 0119    Он ти иде по Котару равну, 0120    Па сакупља кићене сватове 0121    По Котару и около њега. 0122    Триста их је јунак сакупио: 0123    Самих има тридесет сердара, 0124    Све сердара од равних Котара. 0125    Вр’јеме мало, задуго не било, 0126    Док је дошла света недјељица. 0127    Ни зорица није исходила, 0128    Ни даница перје помолила, 0129    Ето иде Иве Сењанине, 0130    Који води до триста сватова, 0131    Сви на коњим’ ко на б’јелим вилам’. 0132    Јоште нису коње разјашили, 0133    Ал ти иде бане од Карловца, 0134    Који води до триста сватова. 0135    Још ни они коње разјашили, 0136    Ал ето ти Гламоч-Мухамеда, 0137    И он води до триста Турака, 0138    Гламочана, млађаних јунака. 0139    Када ли се свати сакупише 0140    Око двора Смиљанић Илије, 0141    Вас је Котар димом задимио 0142    А од паре коњске и јуначке. 0143    Ето иде тридесет сердара, 0144    Пак сви носе зелене барјаке. 0145    Кад су дошли к двору Смиљанића, 0146    Подвикује чауш до чауша: 0147    „Азур, свати, велика господо! 0148    Вр’јеме наше, да ми путујемо; 0149    Касно нам је и далеко нам је, 0150    Кратки данци, а дуги конаци.” 0151    Отоле се свати подигоше, 0152    Пак одоше низ то поље равно. 0153    Здраво равно поље преходише, 0154    На црну су гору доходили, 0155    И ту гору здраво проходили, 0156    Опет свати на поље дођоше 0157    На погледу куле Јурковића. 0158    Сагледа их Јурковић сердаре 0159    Па је својим слугам говорио: 0160    „Слуге моје, сиви соколови, 0161    Када бану кићени сватови, 0162    Ви сађите доли у авлију, 0163    Под сватовим’ коње прихватите; 0164    Коње мећ’те на траву зелену, 0165    А јунаке у кулу бијелу!” 0166    Добре слуге, поговора нема. 0167    У та доба бануше сватови, 0168    В’јерне слуге доље полетише, 0169    Под сватовим’ коње прихватише; 0170    Коње мећу у траву зелену, 0171    А јунаке у бијелу кулу. 0172    А кадли се свати искупише, 0173    Сви сједоше они вечерати. 0174    А кад л’јепо свати вечераше, 0175    Отидоше слатко поспавати. 0176    Туте свати ноћцу преноћише. 0177    Када б’јела гора зазорила, 0178    Дигло се је тридесет чауша, 0179    Пак сви вичу један до другога: 0180    „Азур, свати, велика господо! 0181    Вр’јеме наше, да ми путујемо, 0182    Касно нам је и далеко нам је, 0183    Кратки данци, а дуги конаци!” 0184    Кад то чула л’јепа кита свата, 0185    Подигло се тридесет сердара, 0186    Разавише тридесет барјака, 0187    Пак ми коње-виле поклопише: 0188    Поведоше Мару Јурковића. 0189    Отидоше низ то поље равно 0190    Пјевајући и пушкарајући, 0191    Играјући добре коње своје. 0192    Здраво равно поље преходише 0193    И у црну гору доходише. 0194    Кад су били усред горе црне, 0195    Ето виче вила са планине: 0196    „Зло ти било, Смиљанић сердаре! 0197    Да имадеш крила соколова, 0198    Не би перје месо износило, 0199    Камо ли ћеш јунак проходити 0200    И провести кићене сватове, 0201    Међу њима Мару Јурковића. 0202    Чекају те два млада везира 0203    Насред Дувна, насред поља равна, 0204    С њима јесу триста пашалија. 0205    А и да би њима утекао, 0206    Али не ћеш Томић Миовилу, 0207    Јер те чека у црној горици, 0208    У горици путу на раскршћу 0209    С оно својих тријест и три друга!” 0210    Кад то чуо Смиљанић сердаре, 0211    Вас ужути кано и наранча. 0212    Погледа га Маре Јурковића, 0213    Па дјеверу свому говорила: 0214    „Ој дјевере, мој златни прстене! 0215    Гони коња до Илије мога, 0216    Да ја њему једну ријеч речем.” 0217    Кад то чуо млађани дјевере, 0218    Он под Маром потјера коњица; 0219    До Илије млада доходила, 0220    Па је њему тихо бесједила: 0221    „Ој Илија, дражи од очију 0222    Зашто си ми, Иле, ужутио, 0223    Ужутио кано и наранча? 0224    Оли сам ти неугодна Мара, 0225    Оли те је забољела глава 0226    Од велика вина и духана? 0227    Оли ти је неугодан пунац, 0228    Оли пунац, олити пуница?” 0229    Одговара Смиљанић Илија: 0230    „Није мене глава забољела 0231    Од велика вина и духана, 0232    Нит си мени неугодна, Маро, 0233    Нити пунац, ни стара пуница, 0234    Већ ми виче вила од планине: 0235    Зло ти било, Смиљанић сердаре, 0236    Да имадеш крила соколова, 0237    Не би перје меса проносило, 0238    Камо ли ћеш јунак проходити 0239    И провести кићене сватове, 0240    Међу њима Мару Јурковића. 0241    Чекају те два млада везира 0242    Насред Дувна, насред поља равна, 0243    А с њима је триста пашалија. 0244    А и да би њима утекао, 0245    Али не ћеш Томић Миовилу, 0246    Јер те чека у црној горици, 0247    У горици, путу на раскршћу, 0248    С оно својих тријест и три друга.” 0249    Кад је Маре Илу разумила, 0250    Одма она њему бесједила: 0251    „Смиљанићу, драга душо моја, 0252    Ласно ћу ти ја свате провести. 0253    Дај ти мени све мушко од’јело 0254    И дај мени коња испод себе, 0255    Свога коња, претила ђогина!” 0256    Све јој даје Смиљанић сердаре: 0257    Даје њојзи коња испод себе 0258    И даје јој све мушко од’јело. 0259    Кад то види Маре Јурковића, 0260    Женско свлачи, а мушко облачи: 0261    На се меће гаће и кошуљу, 0262    На се меће сукнене чакшире, 0263    На којим’ су копче димислије. 0264    Више јој је под кољеном злата, 0265    Нек скрлета сукна над кољеном. 0266    Па облачи свилне антерије, 0267    А сврх тога троје токе сјајне, 0268    Двоје вите, а треће салите, 0269    Што су вите, до срме жежене, 0270    А салите, од сухога злата. 0271    Пак се паше пасом мукадимом 0272    За пас меће два јарка пушака: 0273    Дви брешкиње, а дви млетачкиње. 0274    И међу њих палу оковану, 0275    На којој је триста белензука, 0276    Белензука од сухога злата, 0277    Па облачи зелену доламу, 0278    На којој је шездесет путаца, 0279    Свако пуце по по литре злата. 0280    А какво је пуце под гр’оце: 0281    Оно држи седам литар’ вина, 0282    Све се оно на бурму одвија. 0283    Кад јунаци пију рујно вино, 0284    Пуце свију, пак њим вино пију. 0285    А на главу калпак и челенку, 0286    Око ње је дванест челенака. 0287    А каква је на челу челенка, 0288    Реко б’ да је зв’језда преходница. 0289    С л’јеве стране перо позлаћено, 0290    Све се оно на бурму одвија, 0291    Оно каже, откуд вјетар пуше; 0292    Када пуше, само се завија, 0293    Кад не пуше, само се одвија. 0294    Кад се л’јепо Мара направила, 0295    Узјашила Илина ђогина, 0296    Запалила лулу и духана. 0297    Пред сватима полетила Мара, 0298    Пред сватима добра коња јаше. 0299    Кроз ту црну гору проходише, 0300    И на Дувно поље заходише. 0301    Али Мара заигра коњица; 0302    Нит је свати згледати не могу, 0303    Камо ли ће они достигнути. 0304    Насред Дувна поља доходила, 0305    Загледа ју везир-паша млади, 0306    Па дјевојци везир бесједио: 0307    „Бога теби, првинче сватова, 0308    Иде л’ Иле, води ли дјевојку?” 0309    Дјевојка му мудро полагива: 0310    „Иде Иле, не води дјевојке, 0311    Пошто ју је оставила мајка 0312    За везира, за млађега сина.” 0313    Кад то чуо везир-паша млади, 0314    Машио се у џеп од доламе, 0315    Извадио шест стотин’ цекина: 0316    „На ти, момче, тер се напиј вина, 0317    Када дођеш у Котаре равне! 0318    Јаши коња, ко си и јашио, 0319    Од мене ти нема неприлике.” 0320    Отле оде Јурковића Мара; 0321    Здраво своје свате проводила, 0322    Доклен Дувно поље преходише 0323    И у црну гору улазише. 0324    Кад су били путу на раскршћу, 0325    Ето викну Томић Миовиле: 0326    „Бога теби, првинче сватовски, 0327    Ну устави под собом коњица, 0328    Док ја с тобом ријеч проговорим!” 0329    Кад то чула Јурковића Мара, 0330    Она свога коња уставила. 0331    Говори јој Томић Миовиле: 0332    „Да ти бора, првинче сватовски, 0333    Иде л’ отуд Смиљанић сердаре, 0334    Иде л’ отуд, води ли дјевојку?” 0335    Мара њему мудро полагива: 0336    „Ето иде Смиљанић сердаре, 0337    А не води љепоту дјевојку, 0338    Пошто ју је оставила мајка 0339    За јунака Томић Миовила.” 0340    Кад то чуо Томић Миовиле, 0341    Машио се у џеп од доламе, 0342    Па извади пет стотин’ цекина: 0343    „На ти, момче, понапиј се вина, 0344    Када дођеш у Котаре равне! 0345    Јаши коња, ко си и јашио, 0346    Лулу пуши, ко си и пушио, 0347    Од мене ти нема неприлике.” 0348    Кад то чула Јурковића Мара, 0349    Свога добра коња ошинула, 0350    И још своју лулу припалила. 0351    Здраво црну гору преходила, 0352    Своје свате здраве проводила, 0353    На котарско поље заходила. 0354    Кад су били насред поља равна, 0355    Туте Маре устави коњица, 0356    Док се л’јепо свати искупили, 0357    Па говори Јурковића Мара: 0358    „Душо моја, Смиљанић сердаре, 0359    Ја ћу поћи напр’јед пред сватима, 0360    А кад дођем у Котаре равне, 0361    Хоћу ли ти кулу познавати?” 0362    Говори јој Смиљанић сердаре: 0363    „Драго моје, Јурковића Маре, 0364    Лако ћеш ми кулу познавати: 0365    Кула моја насред је Котара 0366    Понајвиша, а и понајљепша, 0367    Око куле камене авлије, 0368    Уз авлије борје посађено, 0369    Све је борје главам’ накићено 0370    Од Турака смакнутих јунака.” 0371    Кад то чула Јурковића Мара, 0372    Отоле је полетила млада, 0373    Док долети у Котаре равне, 0374    А до куле Смиљанић сердара, 0375    Кад је б’јелој кули долетила, 0376    А пред кулом дивно коло игра, 0377    Коло игра тријест дјевојака, 0378    Коло води сека Смиљанића. 0379    У двор Мара коња угонила, 0380    Па је свога коња разјашила, 0381    Тер отиде у коло дјевојкам’. 0382    У коло се Мара ухватила, 0383    Све је коло главом натхитила 0384    И љепотом својом зачинила. 0385    У та доба Смиљанић сердаре 0386    Иде с китом лијепих сватова. 0387    Кад га видје сека Смиљанића, 0388    Своме брату она доиграла, 0389    Пак је њему млада бесједила: 0390    „Откуда ти јунак у сватовим’, 0391    Којино је први дојездио? 0392    Не би л’, брате, мене запросио?” 0393    Говори јој Смиљанић сердаре: 0394    „Анђелијо, драга сестро моја! 0395    Није оно јунак у сватовим’, 0396    Већ је оно Мара Јурковића, 0397    Истинита моја вјереница.”